Vako, ne meren ja više. Ne meren ja vako više od ovih sotona, od ovih jugokomunjara, napadaju nas brantelje sa svih strana, a niko da nami pomogne. Te su sotone napravile niki njiov festival u našen Benkovcu i da de dovest najveću sotonu među njima, onoga Frljića, prčijo ga svak, i da ne bi nas brantelja šta smo in rekli dosta, ne merete vako, oni bi još širili bratstvo jedinstvo po Benkovcu. E pa ki šta smo in u ratu znali pokazat tako smo in i sad u miru pokazali šta su naši brantelji. Nema, morali su odustat, i bolje, bilo bi njiove krvi po ulican. A onda bismo opet bili krivi mi, a ne oni koji nas provociraju svojin zlodjelin.

Moran pofalt i mlade snage, naši Torcida i Tornado su nan stigli upomoć iz Zadra. Kako ije bilo lipo vidit, svi u crnin majican, neka su Hajdukove boje bijela, a Zadrova plava, nastupali su ki prava vojska u strojevon koraku s pitbulovima. Kako smo utrali straj u kosti jugoslavenma, prčijo in ja matjer, zapantit će dobro te komunjare onu večer kad su brantelji rekli dosta, nećemo taj vaš sotonski festival u našen hrvatskon Benkovcu. I ko nan dovede te sotone u naš Benkovac nego one dvi kurvetne nounarke, a ko će nego one šta se kriju među nami Hrvatin ki zmije u njedrin.

Dovele su te kurvetne sotonu Frljića i njegove predstave koje vriđaju nas brantelje. Je, istina, nikad nisan vidijo nijednu njegovu predstavu i neću je pogledat dok san živ, al znan da je to sotona kakvog na svitu nema, taj služi svakon zločincu, najviše jugoslavenma i komunjarama ki šta je i on. Šta će nami u Benkovcu, da prostite, njiov festival kad mi svakog 10og u miseci imamo naš pravi festival kulture, stočni sajam u Benkovcu, di svaki dobar čouk može za sebe nešto nać' – jal pečenu janjetnu i prasetnu, jal sikiru i motiku, jal gedore i druge alate, jal štop svitla za golfa, jal svaku tursku i kinesku điđu šta je moš pod nebeskon kapon zamisl't. Ima tamo naših crnih majica sa ZDS pozdravon, dakuće, koji će drugi pozdrav bit na majici neg onaj koji nan je stvorijo našu hrvatsku državu.

Takle su se te kurvetne nounarke i u moju malu Emli, moje zlato je umjetnica, prigovaraju joj da piva Cecine pisme, a moja Emli je tako dobro odgojeno dite da sam je ja naučijo da cjeni i poštuje tuđe, to je naš pravi domoljubni odgoj, ljubav, vjera i domouna. Pa šta ako je Ceca Arkanova udovca, nije ona klala i palila nego njen muž i onaj di žej iz Beograda šta je nogom udarijo onu mrtvu ženu na podu, ona je samo nosila nakit šta joj je muž donijo od one žene iz vukovarskog sela kojoj su poklali cilu obitelj. Il je to bila žena iz Podrinja u Bosni? Nema veze, Ceca je samo nakit nosila, nikog ona nije zaklala il' ubla, moja Emli je dobro odgojeno dite koje je samo njene pisme pivala, a one nounarke su je zbog mene stale čerečt ki šta su četnici u ratu čerečli našu Hrvacku.

Znam ja nji dobro, to je najgora bagra koja mrzi nas brantelje i našu hrvacku državu koju smo mi stvorli u ratu da bi je oni mogli uništavat i pljuvat po njoj u miru. E neš brajo moj, kad nas četnici nisu u ratu mogli prić nećete ni vi kurvetne nounarske. Tili ste prikazat neki film „Mirotvorac“, znan ja dobro vas mirotvorce, vi biste s četnicin u kozaračko kolo, boli vas hrvacka država. Šta, taj „Mirotvorac“ je dobijo „Zlatnu arenu“ na filmskon festvalu u Puli? Pa kad je Istra puna četnika i jugoslavena, znamo mi dobro zašto su oni nagradli tog „Mirotvorca“. I kakvo je to ime za film, „Mirotvorac“? Nisu ga mogli nazvat „Brantelj“ il „Hrvacki brantelj“ il „Hrvacki ratnik“ nego baš „Mirotvorac“, ki da je mir nešto šta nami triba.

Ne triba nami, brajo moj, vaš mir i bratstvo jedinstvo, da nije bilo rata šta bi od nas bilo? Još bi se grčili i kosti lomili po bauštelama i skladištima, krezubi i jadni kaki smo bili, a vidi nas brajo sad, prava smo gospoda: upravljamo gradskin parkinzima, imamo koncesje za plaže i kafiće, slušaju nas gradonačelnici ki šta ni ćaću svog slušali nisu. Saborski zastupnici i predsjednik Sabora naše riči ponavljaju ki da su Sveto pismo. Te sotone po onoj mriži Interentu i Jutjubi, đava jin jugoslavenski jutjub odnijo, kažu da smo samo po kladionicama i kafićima jer smo već u tridesetima išli u mirovnu. A di bi čouk iša neg u kafiće s ljudima? Pa šta i da odigra koju na kladijonci, nije ubijo čouka ki šta su radili njiovi četnici s kojima se sad oće pomirit i bratimit, prčin in ned'lju.

Pljuju oni i po hrvackoj policiji, znan ja dobro kako bi se one ljubile s njima da je to jugoslavenska milicija u plavin fićama i stojadinima. Al brajo moj, ovo je naša država, svi se mi znamo s našin policajcima, di bi oni digli ruku na nas brantelje, svi se mi s njima iz kafića i kladionica znamo. Nega kako, mi smo ti koji će određivat u ovoj državi šta će se govorit, koja će se muzika slušat i koji će se filmovi gledat. Da je njima do kulture bilo išli bi oni na tomsonov koncert u Zagreb ili u Sinj di in je još bliže ki šta smo i mi išli slušat našeg Marka. To je naš čouk, brantelj, on je ZDS u svoju pismu stavijo. A šta su one uradle za našu, hrvatsku kulturu osin šta su po nami pljuvali?

Meni jedino nije jasno šta radi hrvatska Vlada, šta su oni dozvolili ovin sotonami da nas provociraju i da organziraju niki festival s kazališnin predstavan, filmovin i književnin tribinan? Ki da mi ne znamo šta in je cilj, samo provociraju i crne nas brantelje. E pa došlo je vrime da se čuje naš glas, mi smo ti koji će određivat koja će se muzika slušat, koje će se predstave i filmovi gledat, mi smo ti koji najbolje znamo šta je naša, hrvacka kultura pa makar nan dica Cecine pisme pivala. I još jedanput van kažem, dobro nas se pazte, ovo je država koju smo mi stvorli i nećemo nikad dozvolt da opet bude njiovo bratstvo jedinstvo, tako mi svake lipe koju sam u kladionici ostavijo!

N.

Igor Beroš, Prometej.ba