I sad ti meni reci šta ćemo mi u tin knjižnicama. Kome je knjiga kruva dala? Vidi mene, nikad u životu knjigu pročita nisan pa šta mi fali? Znan čitat i pisat, mogu pročitat koeficijent ponude na kladionici, ispunit listić i štaš više. Imaš ti sad kladionicu onlajn, al to nije za mene, volin ti ja doć u kladionicu, pozdravit se s ekipon, ćirnit onoj maloj u sise i onda u kafić, popijen kavu, zarolan travicu, to je pravi život, ne bi ga minja za sto njiovih fakulteta. Čitan Sportske novosti, šta bi išta drugo čita kad u njima sve piše šta triba znat o Hajduku. Posli u kafić dođu prijateljice one male iz kladionice pa ih častimo travon, zapalimo svi zajedno pa sidimo tako po cili dan i pijemo kave, šta nan bolje triba u životu. Uvečer gledamo Ligu prvaka ili neke druge utakmice, možeš ih gledat na svakon kanalu, koju god oćeš ligu, to je prava stvar za nas mlade, a ne čitanje knjiga.

A zašto bi neki mladi čovik u mojin godinama, najboljin godinama života uopće iša po tin knjižnicama? Po tin knjižnicama samo neki kranpusi i redikuli od ljudi. Vidi in imena: Krleža, Hemingway, Cervantes, Steinbeck, Dostojevski, Dickens, Nabokov, Pamuk, sve neki čudni ljudi, čudnog imena, nema tu pravog Hrvata. Jedini čije ime mi se sviđa je Grass, to znači trava na engleskon, to je pravi pisac. Jedini pravi naš pisac čijih knjiga ima po knjižnicama je Budak, on je bio Doglavnik našen Poglavniku, Poglavnik je Ante – prezime mu znate. Vidite da san i ja nešto naučia o poeziji, kako se ovo dobro rimuje. Šta po tin knjižnicama nema Poglavnikovih knjiga pa da se dica uče pravim stvarima, a ne ovome šta u tin knjigama pišu komunjare jugoslaveni koji mrze našu hrvacku državu i sve hrvacko?

Izašle su te sotone na ulice, eno ih u Puli, Zadru, Rijeci i Zagrebu. U onoj komunjarskoj Puli koja je puna jugoslavena i komunjara ih niko nije napa' jer nema naših, ta Istra nije uopće Hrvatska, ali već u Rijeci smo in pokazali da nema šale. Oduvik san mrzia Armadu, te riječke komunjare su mi bile mrže od Boysa, purgerskih pedera s kojima se stalno šibamo, ali sad je Armada osvitlala obraz Rijeke, toga grada punog Srba. Moran pofalit i Tornado, nisu tin sotonama dali proć kroz centar Zadra i posli ih gađali bojon, neka pati gamad crvena. U Zagrebu su lišo prošli, zna san ja da su Boysi pičke i da ih neće dirat, boje se te jugoslavenske šake jada.

Kako li su samo te sotone pametne pa su u Zadru iznile transparent „Skini fantomku da te mater vidi“. I šta, oni oće da me kamere snime bez fantomke pa gubit vrime na policiji, koja će me ionako pustit, dobra je naša hrvacka policija. Recite pravo, ko nema u kući fantomku, bokser, bejzbol palicu i pajser u garaži? Kako bi iša u Zagreb na Hajduka bez bejzbol palice ili baren boksera kad znan da ćemo se pošibat s Boysima, a fantomku moraš uvik sa sebon imat jer nikad ne znaš kad će bit prilika da se obračunaš s tin komunjarama. Ili kad neko drugi dođe u tvoj kafić ili isprid tvoje škole dilat dop, moraš imat fantomku i bejzbol palicu da riješiš taj poslovni problem.

Šta radi taj briselski jugoslaven Plenković? Umisto da te sotone oplete po kostima, on ih pušta da nam zagađuju Lijepu našu. Al znan ja zašto je to, otac i dida jugoslaveni su mu po mišljenje išli u Beograd ka šta on ide u Brisel. Nema nama tu kruva u toj Europskoj uniji, pogledaj, ulice su in pune crnaca i Arapa, sad su počeli i kod nas dolazit. Neće ovo na dobro izać, morat ćemo mi opet izać na Rivu i pokazat našu snagu. Pokazat ćemo toj bagri šta je ljubav za domovinu ka šta smo in pokazali kad smo izašli onu subotu na Rivu. Crnila se Riva od naših crnih majica, crno je prava boja, boja Crne legije Jure Francetića koji je izaša sa svojin crnin ustašama na Drinu ka šta smo mi izašli na Rivu. To je pravi antifašizam, i Jurin onda i naš sada.

Aj da vidin šta bi in se desilo da u Splitu probaju šetat priko Rive. Pokazali smo in već šta ih čeka kad su bili oni Gej Prajdovi, al sad bi ti jugoslaveni gore prošli. Dosta mi je više tih njiovih knjiga i knjižnica, Ustava i zakona, neka malo nas puste da uredimo ovu državu pa ćete vidit kako će sve procvitat, neće se više moć te komunjare po našoj Hrvackoj šetat. Makli smo Srbe pa ćemo i njih. Nek idu u Ćupriju ili Paraćin tamo šetat, ovo je naša Hrvacka u kojoj smo mi zakon, mi ćemo odredit ko smi i šta smi govorit i pisat, a crnu boju će svak morat nosit, ka i mi.

Pogledaj one komunjare Daliju Oreškovć i Jergovića. Dosta su oni drmali našon hrvackon državon, ta se jugoslavenka žali da in dolaze prid kuću ili in pišu grafite po zidovima. Da su pametniji i da ne govore te jugoslavenske parole ne bi in niko ništa. Kome smo mi pritili, a da to nije zaslužia? Jesan li ja s pravon pritia onon Nepalcu kad mi je onin crnin rukama dava kebab? Šta će on onako crn u našoj domovini kad smo svi ovde visoki i svjetli. Dobro, ima onih crnih i niskih ka šta je naš kapetan Hajduka Marko Livaja, ali ja ne mogu te Filipince i Nepalce na oči. Samo da se obračunamo s jugoslavenima pa će i oni doć na red.

Smeta in šta je neko na travi stadiona u Solinu nacrta kukasti križ i to in smeta, a ne bi in smetalo da je neka komunjara nacrtala zvijezdu. Smetaju in i grafiti s U i križon, smeta in ZDS po zidovima, šta oni više oće, pa mi moramo negdi izrazit ljubav za našu Hrvacku kad je sve u rukama prokletih komunjara, naročito te knjižnice i novine. Pljuju po nama po tin Internet portalima, ali srićon je po internetu sve više naših koji su ZDS za tastaturon, ne daju komunjarama da dišu. Javia se na Internetu bivši gradonačelnik Splita Opara i oplea po toj „jugoslavenskoj gamadi“ kako je napisa, konačno je i on doša ksebi. Bia mi je mrzak onda kad je soria one bespravno građene kafiće na Žnjanu u kojima smo mi dilali dop.

Uspili smo obranit Split i Osijek da sotone ne marširaju po tin svetin hrvackin gradovima, uspili smo nametnit našu hrvacku kulturu. Ne, nećemo tu slobodu mišljenja i govora da komunjare mogu svašta mislit i govorit, hrvacka kultura su ljubav, vjera i domovina, naše prave vrijednosti koje nan niko, a posebno te sotone neće oduzet i ako van to smeta kupite se iz Hrvacke ka šta su svi oni šta su čitali puno knjiga već uradili. To su in knjige dale, da idu iz naše Hrvacke umisto da su se lipo obukli u crno, pozdravili ZDS i izašli na ulicu širit ljubav.

Igor Beroš, Prometej.ba