Prisećam se februara 1984. godine. Sa roditeljima i bratom sam došao u Sarajevo da uživam u Olimpijskim igrama. Sve to iz vizure dečaka od 8 godina delovalo je sjajno. Sarajevo i Bosna i Hercegovina su tada bili centar sveta. Samo osam godina kasnije svedočili smo agresiji, ratu, ubijanju i zločinima.

Danas, četrdeset godina posle Olimpijskih igara, svedočimo Bosni i Hercegovini koja je sve suprotno od onog što je bila februara 1984. Država nije funkcionalna, institucije su joj slabe, beznađe je osećaj koji dominantno gospodari državom, a mladi se svako jutro bude sa idejom da napuste državu. Da li ovakva država može bolje?

Možda je bolje reći MORA! Nastavi li ovako, ovo će biti pusta teritorija sa staračkim stanovništvom. Bosni i Hercegovini su potrebne nove politike. Verovatno i nosioci tih politika.

U sva tri konstitutivna naroda postoji sveprisutan deficit onog modernog, novog. Islužene politike su omča oko vrata države. Kako ona Dodikova, tako i Izetbegovićeva i Čovićeva. U najbrojnijem BH narodu je iznedrena "Trojka". Nažalost, ništa spektakularno, ali ipak nagoveštaj da se može drugačije. Pomak je brzine puža. Ali bitno je da postoji spremnost da se shvati da BIH nije samo ono što je između Kozije ćuprije i Hadžića.

Deluje da Nikšić, Konaković i Forto razumeju da brojnost Bošnjaka ne sme biti alat za majorizaciju drugih, pre svega Hrvata u Federaciji BiH. Dobro je da bošnjački glasački korpus to sve više razume i slabi poziciju Bakirove SDA, koja ovih dana doživljava i pravosudne udarce koji rasvetljavaju kriminalno delovanje ove nacionalističke, a zapravo duboko korumpirane opcije.

Prvi put se, inače, od Trojke moglo čuti da Željko Komšić nije rešenje za bolju državu, nego je teg koji sprečava njenu modernizaciju i demokratizaciju. Odlazak Komšića sa mesta, koje po razumu konstituisanja višenacionlnih zajednica, pripada kandidatu koji je dobio podršku većine birača iz hrvatskog korpusa, oduzeo bi i Draganu Čoviću njegovu slamku spasa.

Da, Komšić je Božiji blagoslov za Čovića. On ga hrani i jača. On suzbija svaku moguću alternativu u BH Hrvata. Čoviću to daje jak vetar u leđa. Naravno, ovaj stari komunistički kadar, ogrnut nacionalističkim šinjelom, veliki dar od Komšića, ojačava širokom lepozom nedemokratskih intrumenata i guši svaku kritičku reč.

Na kraju o Dodiku. I najkraće. On mora da ode i da odgovara za sve. A toga ima mnogo.
Na bosanskohercegovačkim Srbima je da iznedre demokratsku opciju koja će Republiku Srpsku učiniti normalnim mestom za život. Nema sreće od "Srbovanja", zaljubljenosti u ratne zločince i suprotstavljanja zapadnom svetu. To će siromašnu Republiku Srpsku činiti još siromašnijom i praznijom.

Februara 2024. sa setom se prisećamo Jureta Franka, hokeja, brzog klizanja, skokova, baklji i centra sveta u Sarajevu 1984. Možemo da stavimo prst na čelo i pokušamo da omogućimo novu 1984. godinu. Zato MORA drugačije!

Aleksandar Marton

politikolog iz Vojvodine sa korenima iz Bosne i Hercegovine

Prometej.ba